Mape uma i njihova primena u aktivnom učenju
Termin „mape uma“ potiče od psihologa Tonija Buzana. Mape uma su sve popularnije, budući da je metod učenja putem njih efikasan, primenjiv, ubrzava učenje i pospešuje trajnost zapamćenog.
Mape uma:
Istraživanja pokazuju da učenje putem stvaranja „mapa uma“ dovodi do dugotrajnog pamćenja naučenog, jer nam mapa omogućava uvid u celinu. Kada napravimo celinu, detalji su manje bitni, oni se mogu dodavati i oduzimati, zaboravljati i ponovo učiti. Bez celine, zapravo, ne možemo govoriti o pravom učenju – o razumevanju.
Suština je, kako sam termin kaže, u mapiranju. Mapiranje bilo kojeg sadržaja nam pomaže da ga upamtimo kao celinu, da napravimo strukturu, takozvani „kostur“ i da time u sećanju imamo povezan sadržaj koji čini celinu. Dakle, putem ovakvog učenja, mi zaista i pravimo mape u našim mozgovima. Za svaki pojedinačni sadržaj koji želimo da naučimo, možemo napraviti posebnu mapu. Kada je mapa (struktura) osmišljena, lako nadovezujemo detalje. Ukoliko polazimo od učenja detalja, često iz vida gubimo suštinu, mehanički memorišemo, bubamo i, samim tim, lako i brzo zaboravljamo. Kada učenju (bilo kojeg štiva) pristupimo na način koji je suprotan tradicionalnom načinu predavanja, mi, za početak, učimo kako se uči.
Mape uma u psihologiji
Crtanje mape uma
Kada pravimo mapu sadržaja koji želimo da naučimo, polazimo od centralne teme, od osnovnog pojma. Potom, na taj pojam nadovezujemo pojmove koji su s njim u vezi. Pojmovi se granaju od centralnog ka perifernim, čineći mapu celovitom. Budući da postoji centralni pojam na koji možemo nadovezivati ostale pojmove, mapa se može granati ili ograničiti onda kada imamo utisak da smo zaista kreirali kompleks, strukturu sadržaja koji želimo da mapiramo, trajno naučimo.
Mape uma nisu samo metafora za nov način ili metod učenja. Kada učimo na ovaj način mi stvaramo nove asocijativne veze u mozgu, nove neuralne puteve koji povezuju sadržaj koji se smisleno nadovezuje na centralni pojam. Takve novonastale neuralne mreže su trajne budući da putem njih pravimo strukturu pojmova u mozgu. S obzirom na to da je naglasak na pravljenju strukture, odnosno „kostura“ sadržaja koji želimo da naučimo, mape su dugoročno smeštene u našu memoriju i možemo ih prizvati kada god poželimo. Na taj način, jednom stvorena mapa je pogodna za razgranavanje svaki put kada neki novi sadržaj asocira na jezgro već stvorene mape. Rečju, na ono što je trajno naučeno i smisleno uskladišteno u dugoročnoj memoriji, lako nadovezujemo novi sličan sadržaj i širimo osnovnu mapu.
Specifičnost ovakvog načina učenja je u korišćenju i leve (logičke, činjenične) i desne (kreativne i imaginativne – opisne) hemisfere mozga. Stvaranjem mapa uma, dakle, aktiviramo obe hemisfere i podstičemo njihovu interakciju. Učenje postaje spoj odgovara na pitanja: „šta“, „kako“ i „zašto“.
SpoznajSe 