Author: amer020

Besmrtnost

Ankh, drevni egipatski simbol besmrtnosti Besmrtnost (lat. immortalitas) je stanje oslobođenosti od smrti ili uništenja, odnosno stanje večnog života.[1] Pojam besmrtnosti obično označava učenje po kojem duša nadživljuje telesnu smrt. Ponekad se odnosi i na večnost bića. Učenje o besmrtnosti može uključiti samo preživljavanje duše shvaćene kao duhovne suštine privremeno smeštene u telu ili može uključivati uskrsnuće tela, kao u avramskim religijama. Shvatanja Prema Platonovoj filozofiji moguće je da duša nadživi propast tela. Za Aristotela, … Continue reading Besmrtnost →

Duša

Duša (grč. psihe lat. anima) jest entitet za koji se, u mnogim verskim i filozofskim tradicijama, pretpostavlja da postoji samo u živim bićima.[1] Duša je ono što čini život, princip života, znak života, ono što se samo sobom pokreće.[2] Vaganje duša umrlih u egipatskoj mitologiji Postoje različita verovanja o postojanju duše, o njenom odnosu prema tvari, o tome da li se radi o jednoj sveopštoj duši ili ih ima više, o tome … Continue reading Duša →

Duša sveta

Duša sveta (grč: ψυχή κόσμου; lat: anima mundi) je kosmološko učenje o postojanju dušesveta. Baš kao što čovek ima dušu, odnosno duhovni princip u sebi, tako neki filozofi i svemiru pripisuju duhovni princip, koji oblikuje događanja čija se razložnost ne može protumačiti samo prirodnim silama. Shvatanje da je sve što postoji duševno, oduhovljeno, naziva se panpsihizam i suprotno je materijalističkom shvatanju svemira. Shvatanja Antika Učenje o duši sveta … Continue reading Duša sveta →

Ljudsko telo

Ljudsko telo predstavlja celokupnu strukturu ljudskog organizma i obuhvata glavu, vrat, trup, dve ruke i dve noge. Dok čovek ne dostigne odraslo doba, telo se sastoji od skoro 100 biliona (1012) ćelija[1] osnovnih jedinica života[2] Ove ćelije su biološki organizovane da na kraju oforme celo telo. Karakterstike ljudskog tela prikazane na telima kod kojih su telesne dlake i muške dlake na licu uklonjene Struktura Dalje informacije: Anadomija, Proporcija tela i Anatomska terminologija Sastav ljudskog telaKod zdravog … Continue reading Ljudsko telo →

Fiziologija čoveka

Šema tipične životinjske ćelije. Organi: (1) Jedarce(2) Jedro (3) Ribozom (4) Alveola, (5) Endoplazmatični retikulum, (6) Goldžijev aparat, (7) Ćelijski skelet, (8) Endoplazmatični retikulum, (9) Mitohondrije, (10) Vakuola, (11) Citoplazma, (12) Lizozom, (13) Centriola Fiziologija čoveka je nauka o mehaničkim, fizičkim i biohemijskim funkcijama normalnih, zdravih ljudi ili ljudskih tkiva, organa i sistema. Fiziologija u osnovi proučava telo na nivou organa i sistema. Većina ljudskih funkcija bliska je ili slična sa odgovarajućim fiziološkim funkcijama životinja. Zato brojni eksperimenti koji … Continue reading Fiziologija čoveka →

Fiziologija disanja čoveka

Fiziologija disanja čoveka je oblast medicinske fiziologije koja proučava procese disanja neposredno povezane sa potrošnjom kiseonika i oslobađanjem ugljen dioksida, koji imaju za cilj stvaranje i osobađanje energije potrebne u čovekovim životnim procesima.[1][2] Proces disanja i disanje Svi poznati živi organizmi vrše razmenu gasova sa njihovom okolinom. Ova razmena je poznat kao disanje. Za održavanje života, kiseonik mora biti inhaliran u pluća, zatim procesom difuzije preko alveolo-kapilarne membrane, hemoglobina i plazme … Continue reading Fiziologija disanja čoveka →

Misao

Misli i mišljenje su psihološke funkcije koja nam omogućuju da putem misaonih operacija određujemo svojstva pojava i otkrivamo odnose među njima.[1] Mišljenje (ili tok mišljenja) je mentalni proces koji se odlikuje rasuđivanjem i zaključivanjem, odnosno shvatanjem uzročno-posledičnih veza između različitih pojmova.[2] Misao (odnosno sadržaj mišljenja) se redovno očitava u nekom sudu ili tvrdnji.[1] U filozofiji se obično pretpostavlja da su ljudi okarakterisani racionalnošću, a najočiglednije ispoljavanje racionalnosti … Continue reading Misao →

Misaone operacije

Misaone operacije su: analizasintezaapstrakcijakonkretizacija Analiza Analiza (grčki ανάλυση, iz starogrčkog glagola ἀναλύειν, analyein – rastvoriti) je proces "rastvaranja" koncepta, propozicije, misli, lingvističkog sistema, kao i bilo koje postavke, na "krajnje" ili jednostavnije sastavne delove. Zavisno od naučne grane se primenjuju različite analitičke metode.. Hemijska analiza, se recimo bavi, identifikovanjem hemijskih elemenata ili rastvora hemijskim ili fizičkim metodama. Pri tome … Continue reading Misaone operacije →

Um

Um je vid intelekta i svjesnosti izražen kombinacijom misli, shvatanja, pamćenja, osjećaja, volje i mašte, uključujući sve nesvjesne kognitivne procese. Izraz je često korišten za misaone procese razuma. Um se očituje subjektivno kao tok svjesnosti. Teorije uma i njegove funkcije su brojne. Najranije zabilježene spekulacije daju Zarathuštra, Buda, Platon, Aristotel, Adi Šankara i drugi starogrčki, indijski, te kasnije islamski filozofi. Prednaučne teorije temeljene na teologiji su se koncentrirale na navodnom odnosu između uma i duše, naše nadprirodne, božanstvene ili bogom dane … Continue reading Um →